SIROVA ISHRANA VS „ISPRAVNA“ SIROVA ISHRANA


kom

U svijetu sirove ishrane se često spominje pravilno kombiniranje namirnica, to je nešto što nam čak i naš želudac sam kaže kada tek počnemo da se hranimo sirovim namirnicama. Počnu plinovi, i nadutost, i svi pomisle kako nešto rade nepravilno, i to bude toliko naporno, i „sramotno“ u mnogim situacijama da mnogi zbog toga i odustanu prije nego što su i počeli…

Ovako taj prvi stadij javljanja našeg organizma, ti plinovi, nadutost, proljev, ili još neke probavne smetnje su normalna tranzicijska pojava. Pojava koja je potrebna našem organizmu koje je godinama bilo zatrovano raznim kemikalijama i otrovima. Sada mu treba neko vrijeme da se navikne na prirodnu hranu i sve enzime i vitamine i minerale koje napokon unosite u svoje tijelo onako kako je Bog zamislio. U njihovom SIROVOM izvornom obliku.

E ta faza možda traje 5-7 dana a može i mjesec, ali uglavnom ona prođe, nemojte odustati zbog toga i misliti da radite nešto pogrešno. Da, prdnut ćete par puta na mjestima gdje ne biste voljeli, ali Bože moj šta je tu je, ispričajte se ili se pravite ludi… Zar nije to manji problem nego RAK, DIJABETES ili neka druga bolest? Ne znam uopće što je toliki bauk oko tog ispuštanja plinova, kao tu se glumi velika kultura, bonton itd, a ovamo baca se smeće po ulici, čupa se drveće, šetaju se psi i puštaju se da vrše nuždu gdje god (bez da gazda pokupi), hoda polugolo (to se smatra IN) itd…
No da se vratim na stvar…

Kada prođe faza privikavanja organizma, ti plinovi će se stabilizirati i uglavnom će se pojavljivati probavne tegobe (u vidu plinova, nadutosti) kada nešto loše iskombiniramo.

Ja i dan danas nakon skoro godinu dana sirove ishrane imam te situacije i točno znam zbog čega i koju sam kombinaciju lošu napravila. Znači DA smatram da je veoma bitno pravilno kombiniranje namirnica u sirovoj ishrani, ALI…

Nisam od onih osoba koje smatraju da je to ključ svega, i da je pravilno kombiniranje bitnije od samog prelaska na sirovu ishranu. Postoje zagovornici, sa kojima sam u kontaktu i koje veoma poštujem, koji tvrde da je bolje jesti posnu pečenu tortu, sa šećerom, margarinom, itd. nego sirovu poput ovih koje ja pravim. JA TVRDIM da to sigurno nije točno, jer od te posne torte vi ste dobili ili ćete dobiti sve moguće bolesti današnjice, a od sirove torte ne postoji nijedna osoba na svijetu koja je imala bilo kakvu negativnu reakciju osim viška plinova (i to ne uvijek i svakome).

Sada da se malo osvrnem na ono što je meni najzanimljivije u tim tezama kombiniranja. Neka pitanja na koja bih voljela da dobijem odgovor, ako netko zna neka mi napiše, sretna sam da čujem vaša mišljenja i stavove.

Kako je moguće da dok jedemo KUHANU, MRTVU hranu nikada nitko ne spominje kombiniranje, ja koliko ljudi poznajem i koliko sam upoznala za svojih 27 godina, nisam nikoga čula da kaže da neće da pojede mrkvu sa krumpirom, ili rižom, ili da prilikom pravljenja kolača i torti neće napraviti koru od oraha a fil od banana… Kako je moguće da je toliki bauk i priča oko kombiniranja sirove ishrane, a da te iste kombinacije se prave u kuhanoj hrani i nikada nije bilo priče o njima?

Ja osobno nikada nisam uopće ni pomišljala da li neka namirnica ide sa nekom namirnicom, osim da nikada nisam jela tjesteninu i krumpir zajedno recimo, ali i to prije zbog toga što ne bih mogla pojesti ni par žlica, prije nego zato što je to neispravna kombinacija…

Često razmišljam o tome, i zašto je to tako? Zašto se spominje pravilno kombiniranje toliko u sirovoj hrani za koju znamo da je ZDRAVA i 100% ISPRAVNIJA od kuhane/pečene/pržene hrane, i čak neki i kažu da je bolje biti na toj mrtvoj hrani nego na nepravilnoj sirovoj?! To mi nikako nije jasno, čak mi i zvuči kao podatak koji sam sebe pobija.

Ako ta mrtva hrana proizvodi bolesti u našem tijelu, a sirova hrana LIJEČI (bez obzira na kombiniranje, primjer Victoria Boutenko, Maja Volk) kako može da bude bolje jesti mrtvu hranu? Ili čak isto… I to neki kažu, da je podjednako zlo jesti kuhanu/mrtvu hranu i nepravilno kombiniranu sirovu…

JA želim ovim člankom da kažem svoj stav po tom pitanju, a to je da je POTREBNO preći na sirovu hranu, kakvu god, i da će vremenom našem organizmu samom da dosade sve te torte, kolači, kave, slani specijaliteti itd, i da ćemo se vratiti našem prirodnom izvornom konzumiranju cjelovitih namirnica. Ali ja zaista smatram da je to dug i težak (za neke ljude) proces, i da je mnogo bezbolnije uraditi prelazak na način na koji sam ja i mnogi drugi uradili, nego na taj 100% PRAVILNO KOMBINIRANJE, jer mislim da dugoročno gledano više šanse za uspjeh ima onaj koji je prešao postepeno probavajući sve moguće čari sirove hrane i ove gurmanske nepravilne obroke, nego oni koji pokušaju sa 100% pravilnim. Jer nažalost ali naša čula su skroz oštećena od otrova koje godinama jedemo, naš ukus je izopačen i treba mu vremena da se vrati na prvobitno stanje…

IZVOR-Škola nekuvanja


01. travnja 2019 by Dina
Komentari isključeni za SIROVA ISHRANA VS „ISPRAVNA“ SIROVA ISHRANA